Питање сопственог развоја средстава наоружања у Србији се постављало увек. Као одговор на то питање, након Другог светског рата, настао је Војнотехнички институт.

Након ослобађања земље једно од приоритетних опредељења било је опремање, развој и модернизација војске ослонцем на сопствене снаге. Из тих разлога је 3. новембра 1948. године формиран Војнотехнички институт Југословенске армије.

Пролазећи кроз различите облике организационих, кадровских и научно-стручних промена, ВТИ више од седам деценија гради свој идентитет, не само у Србији него и у иностранству.

У почетку се радило са скромним стручним и минималним лабораторијским могућностима. У тренутку формирања у ВТИ-у је радило само тридесетак стручњака.

Временом у институту се бележи напредак у развоју. Уводе се нове научне методе у решавању научноистраживачких и развојних задатака, а делатност се проширује на многобројне научне дисциплине.

Седамдесете и осамдесете године 20. века памте се као златни период, када су настали авиони (ГАЛЕБ, ОРАО и СУПЕР ГАЛЕБ) нови тенк М-84, системи вишецевних лансера ракета (ПЛАМЕН, ОГАЊ, ОРКАН) и друга савремена средства наоружања и војне опреме.

Војнотехнички институт је до данас развио и у оперативну употребу Војске србије увео око 1400 средстава НВО. На тај начин је допринео да опремљеност наше војске оружјем и опремом домаћег порекла буде преко 75%.