Kriterijumi za izbor optimalnih uslova za nadzvučna ispitivanja u aerotunelu sa nadpritiskom
Dijana Damljanović Đorđe Vuković
Prirodna želja aerotunelskog test inženjera je da planira i izvede ispitivanje koje će što je bolje moguće reprodukovati uslove u stvarnom letu. Geometrijska sličnost i jednakost Mahovih brojeva u letu i u aerotunelu su glavni zahtevi koji se postižu bez većih problema, ali smanjena veličina modela i granice operativne anvelope aerotunela sprečavaju postizanje željene sličnosti u pogledu Rejnoldsovog broja koji je uglavnom mnogo niži u aerotunelu nego u letu. Aerotuneli prekidnog dejstva sa nadpritiskom, kao što je T-38 u Vojnotehničkom institutu u Beogradu, su projektovani da postignu velike Rejnoldsove brojeve povećanjem zaustavnog pritiska strujanja u radnom delu. Pokazuje se, međutim, da često nije Rejnoldsov broj odlučujući u izboru uslova ispitivanja na velikim brzinama, već su to druga ograničenja, vezana za veličinu modela, radni opseg raspoložive instrumentacije, raspoloživo vreme rada aerotunela, visoka aerodinamička opterećenja, itd. Ključne reči: aerodinamički tunel, aerodinamičko ispitivanje, supersonično strujanje, planiranje ispitivanja.
|