Primena nanočestica TiO₂ za dobijanje samodekontaminirajućih pametnih tekstila

Željko Senić

Sonja Bauk

Maja Vitorović-Todorović

Nataša Pajić

Aleksandra Samolov

Dušan Rajić

 

Široka upotreba pesticida u svetu, zajedno sa mogućnošću upotrebe bojnih otrova u vojnim akcijama, terorističkim napadima ili akcidentnim situacijama, povećala je rizik od pojave hemijske kontaminacije i shodno tome uslovila potrebu za razvojem novih zaštitnih materijala i opreme sa poboljšanim karakteristikama. Današnja zaštitna oprema kao i materijali inkorporirani u nju pruža samo fizičku zaštitu – barijeru protiv toksičnih hemikalija. Zbog toga su današnje istraživačke aktivnosti usmerene ka dizajnu takozvanih „pametnih tekstila“ koji mogu da vrše samodekontaminaciju odn. razlaganje toksičnih jedinjenja. Ovaj cilj se može postići inkorporacijom nanočestica metalnih oksida na tekstilne supstrate. Za ovu svrhu nanočestice TiO₂ su se pokazale najboljim, zbog lakoće njihove sinteze, niske cene prekursora i niske toksičnosti. U ovom radu smo opisali metode za sintezu nanočestica TiO₂ na niskim temperaturama (za specijalnu upotrebu na tekstilu), različite načine njihovog nanošenja na različite tipove tekstila, kao i metode za testiranje osobina ovako dobijenih tekstila.

Ključne reči: fotokataliza, nanočestice, titandioksid, tekstil, tekstilni materijali, samodekontaminirajući materijali, metoda sinteze, hemijska kontaminacija.