17

17. jugoslovenski simpozijum o koroziji i zaštiti materijala, sa međunarodnim učešćem, održan je u Beogradu od 15. do 17. novembra 2000.god., a u organizaciji Saveza inženjera i tehničara za zaštitu materijala Srbije i Jugoslavije. Plenarna predavanja i izloženi radovi štampani su u Zborniku

Rad simpozijuma odvijao se u okviru četiri stručne grupe. Svaka grupa otvarana je plenarnim predavanjem eminentnih profesora sa tematikom iz različitih oblasti korozije i zaštite materijala.

Na savetovanju je pored 4 plenarna predavanja izloženo 45 naučnih i stručnih radova iz sledećih oblasti:

– metode određivanja stanja opreme, s gledišta korozije

– korozija metala,

– korozija nemetala,

– korozija zaštitnih sistema,

– metode ispitivanja korozije,

– obrada korozione sredine (primena inhibitora),

– zaštita organskim prevlakama,

– zaštita metalnim prevlakama,

– zaštita hemijskim prevlakama,

– izolacioni materijali,

– privremena zaštita,

– obrada voda koje se koriste u sistemima za grejanje i hlađenje,

– obrada otpadnih voda i

– upravljanje procesima površinske zaštite.

U prvoj grupi izlaganja, (ukupno 9 radova) prvo plenarno predavanje na temu: ”ISPITIVANJE STARENJA MATERIJALA U PRIRODNIM USLOVIMA”, održao je profesor dr Svetomir Hadži Jordanov sa Tehnološko-meta-lurškog fakulteta iz Skoplja. Prikazani su rezultati ispitivanja različitih materijala (čelika, bakra, pocinkovanog čelika, čelika zaštićenog organskim bojama, PVC-cevi, PVC-folije, azbesta, i dr.) izloženih atmosferskim uticajima u toku 18 godina na 7 lokacija u Republici Makedoniji. Dobijeni rezultati ispitivanja su analizirani delimično upoređeni sa rezultatima dobijenim ispitivanjima u klima komorama sa variranjem osnovnih klimatskih parametara (temperatura, vlažnost i zagađenost atmosfere). Na osnovu dugogodišnjeg ispitivanja atmosferske korozije metala, predložena je teorija o sekvencijalnoj prirodi procesa atmosferske korozije metala.

Sreten Mladenović (Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd): KOROZIJA KAO POSLEDICA DELATNOSTI ČOVEKA

Proizvodnjom termodinamički nepostojanih metala, čovek je poremetio ravnotežu u prirodi, odnosno izazvao koroziju metala. Da bi sačuvao objekte izrađene od termodinamički nepostojanih metala od korozije, pojave koju je izazvao svojim radom, čovek mora da radi na osvajanju raznih postupaka zaštite od korozije, uz utrošak novih sredstava i energije. Primenom postupaka zaštite metala od korozije putem oplemenjivanja, elektrohemijskom zaštitom, obradom korozione sredine, pomoću prevlaka i racionalnijim konstruisanjem postignuti su veliki uspesi, ali korozija metala nije potpuno suzbijena i u njeno suzbijanje moraju se stalno ulagati nova sredstva, što znači, stalno voditi borbu protiv uspostavljanja poremećene ravnoteže u prirodi.

Vladimir Vujičić (Tehnička uprava, Sektor pozadine GŠVJ): UTICAJNI FAKTORI ATMOSFERSKE KORO-ZIJE

Atmosferska korozija je najrasprostranjeniji oblik elektrohemijske korozije.Odvija se u vazduhu, u zatvorenom i otvorenom prostoru, ispod tankog sloja vlage na površini metala. Gubici usled atmosferske korozije su veliki. Procenjuje se da više od 50% ukupnih korozionih gubitaka metala nastaje usled atmosferske korozije. Opisani su mehanizam atmosferske korozije i faktori koji utiču na njen intezitet, a to su: vlažnost vazduha, sastav atmosfere, vreme zadržavanja vlage na površini metala, temperature vazduha i svojstva produkata korozije.

Miodrag V.Stojanović, B.M.Petrović (VTI VJ, Beograd): ISPITIVANJE UTICAJA TEHNOLOŠKIH PARAMETA-RA NA PROCES TALOŽENJA I SVOJSTVA KOMPO-ZITNE PREVLAKE Ni-MoS₂

Kompozitne prevlake predstavljaju kompoziciju dva konstituenta: matrice i distributivne faze. Nikl se vrlo često koristi kao metal matrica. Ispitivan je uticaj tehnoloških parametara na proces taloženja i svojstva kompozitnih prevlaka nikla sa MoS₂ kao distributivnom fazom, dobijenih iz sulfatno-hloridnog elektrolita. Prevlake su taložene na čelične pločice, uz variranje gustine struje, temperature elektrolita, pH-vrednosti i koncentracije MoS₂ u elektrolitu. Uticaj izabranih parametara procesa na kvalitet prevlake ocenjen je analizom rezultata ispitivanja spoljašnjeg izgleda, adhezije, morfologije, udela MoS₂ u sastavu i mikrotvrdoće dobijenih prevlaka.

Obrad Šupić (VTI VJ, Beograd): IZBOR SISTEMA ZA PREČIŠĆAVANJE TEHNOLOŠKIH OTPADNIH VODA IZ GALVANIZACIJE

Voda postaje veoma važna sirovina 21.veka i zbog toga će joj se posvećivati sve veća pažnja. Pred projektante galvanskih procesa nameće se zadatak da biraju rešenja koja zahtevaju najmanju količinu sveže, kvalitetne vode, da se iznošenje elektrolita smanji na najmanju moguću meru. To se postiže korišćenjem manje koncentrovanih elektrolita, korišćenjem stojećeg ispiranja u kombinaciji sa kaskadnim ispiranjem, reciklažom vrednih materijala iz štednih ispiranja. Pod pojmom izbora sistema podrazumeva se izbor svih operacija i uređaja koji učestvuju u procesu prečišćavanja otpadnih voda. To podrazumeva izbor sistema obrade tehnoloških otpadnih voda, sistema obrade koncentrata i izbor sistema za obradu i ugušćivanje mulja.

Milica Jovanović Abu-Ali, V.Konjević, D.Nedeljković (Duga Chem d.o.o, Beograd): TRETMAN VODE DO ZAŠTITE MATERIJALA OD KOROZIJE I KAMENCA

Voda, kao najzastupljeniji medijum prenosa toplote u cilju hlađenja produkata i procesa, izaziva prevremena oštećenja konstrukcijskih materijala usled pojave korozije i precipitacije kamenca u sistemima. Zavisno od ulaznog kvaliteta rashladne vode i uslova pod kojima se proces izmene toplote odvija, dolazi do nepoželjnog smanjenja efikasnosti i ubrzanog propadanja opreme u sistemu usled pojave: korozije, kamenca i foulinga. U cilju sprečavanja navedenih pojava koje voda u sistemu nosi sa sobom, kao i produženja eksploatacionog veka opreme, vrši se kontrolisan hemijski tretman voda primenom inhibitora. U radu je prikazan postupak kontrole korozije i kamenca, kao i “Dugasim” tretman program za kontrolu korozije, kamenca i mikrobiološkog rasta.

Drugoj grupi predavanja pripadaju oblasti istraživanja i primene organskih prevlaka. Drugo plenarno predavanje: PROUČAVANJE KOROZIONE STABILNOSTI ORGA-NSKIH ZAŠTITNIH PREVLAKA, održala je dr Vesna Mišković-Stanković, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta iz Beograda.

Organske prevlake na površini metala obezbeđuju zaštitu od korozije tako što predstavljaju barijerni sloj u uslovima delovanja korozionog agensa, gde sorpcija i transport naelektrisanih i nenaelektrisanih čestica utiču na korozionu stabilnost zaštitnog sistema organska prevlaka-metal. U radu su prikazani rezultati ispitivanja epoksidnih prevlaka na čeliku dobijenih postupkom kataforeskog taloženja iz rastvora polimera na bazi epoksidne smole modifikovane aminom i izocijanatom. Na osnovu rezultata dobijenih iz spektroskopije elektrohemijske impedancije, termogravimetrijske analize, diferencijalne skenirajuće kalorimetrije, sorpcionih merenja i optičke mikroskopije, pretpostavljen je mehanizam prodiranja elektrolita kroz organsku prevlaku.

Marina R. Stanić (Protekta, Beograd), V.B.Mišković (Thenološko-metalurški fakultet Beograd), D.M.Dražić (IHTM-IEH, Beograd): ZAŠTITNE OSOBINE EPOKSID-NIH KATAFORETSKIH PREVLAKA NA ALUMINIJU-MU

Epoksidne zaštitne prevlake, dobijene postupkom kataforetskog taloženja, predstavljaju veoma značajan i rasprostranjen vid zaštite metala od korozije. U poslednje vreme, postoji sve veći interes da se u kataforetskoj zaštiti automobila čelik zameni aluminijumom, i to zbog njegove dobre korozione postojanosti i male specifične težine. Ovom prilikom su, ispitivane zaštitne karakteristike epoksidnih kataforetskih prevlaka na aluminijumu, primenom metode faradejske impedanse i termogravimetrijske analize. Rezultati ispitivanja potvrđuju da je epoksidna prevlaka na aluminijumu visoko umrežena, tj. malo porozna, i da ima dobre zaštitne osobine.

Lj. Rašković, N.Tadić (Tehnološki fakultet, Leskovac), M.Marinković, (Industrija boja i lakova "Pomoravlje", Niš): ORGANSKE PREVLAKE ZA EKSTREMNE USLOVE EKSPLOATACIJE

Zbog nepovoljnog režima eksploatacije, konstrukcijski materijali su izloženi bržem propadanju usled korozionih procesa. Složenost problematike vezane za koroziju konstrukcijskih materijala zahteva primenu adekvatne zaštite, koja mora imati tehničko i ekonomsko opravdanje. Za zaštitu površina, koje su izložene uticaju najagresivnijih sredina, obično se primenjuju epoksidni sistemi prevlaka. Shodno tome, u ovom radu, istraživanja su bila usmerena ka ispitivanju postojanosti organskih prevlaka na bazi epoksi smola, poliuretana, hlorkaučuka i vinilnih smola. Rezultati su pokazali da odlučujuću ulogu u zaštiti konstrukcijskih materijala imaju: odgovarajuća priprema površine, izbor veziva i izbor odgovarajućeg sistema organskih prevlaka. Ispitani sistemi organskih prevlaka, na osnovu dobijenih rezultata, mogu se primeniti za zaštitu od uticaja korozionih elemenata u ekstremnim uslovima eksploatacije: velika varijacija temperature, visoka vlažnost, agresivnost industrijske atmosfere, povećana brzina, mehanička oštećenja, abrazija i dr., na duži vremenski period, čime se potvrđuje i njihova ekonomska opravdanost.

Jelena Slepčević (ŽTP Beograd, Beograd): KOROZIJA POD PREMAZOM I GREŠKE POVRŠINE PREMAZA

Uzroci korozije pod premazom su sledeći: loše uklanjanje produkata korozije pre početka nanošenja premaza, nepovoljne vremenske prilike pri nanošenju premaznog sredstva, poroznost premaza koji omogućava difuziju vode do podloge, nedovoljan broj premaza. Korozija pod premazom dovodi do razaranja metala i do odvajanja premaza ili do ljuštenja samog premaza. Greške su odstupanja od unapred utvrđenih vrednosti parametara. U toku proizvodnje premaznog sredstva pojavljuju se greške kao posledice neujednačenog kvaliteta sirovina, pogrešno odabranog sastava premaznog sredstva, slabe tehnološke discipline i neujednačenog rada uređaja. Ove greške se otklanjaju u procesu poizvodnje. Pored toga, greške se javljaju i u ambalaži finalnog proizvoda pri nanošenju na podlogu, u toku sušenja filma i premaza, i na suvom premazu.

Sreten Mladenović, (Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd): KOROZIJA U ZAZORIMA

Početni uzrok korozije metala u zazoru je manja koncentracija oksidacionog sredstva (agensa korozije) nego izvan zazora. Vrremenom se korozija povećava sa promenom pH rastvora u zazoru i rada makrosprega: metal u zazoru-metal izvan zazora. Intezivna korozija metala se razvija ne samo u zazorima konstrukcija već i u zazorima koji nastaju u toku eksploatacije predmeta kao što je slučaj sa korozijom u zazorima nastalim između podmetača i metala, ispod obraslina mikroorganizama na konstrukcijama na moru. Neoljuštene prevlake, istaloženi pesak i druge čvrste čestice na metalnim konstrukcijama stvaraju zazore koji u njima uzrokuju koroziju metala. Korozija metala u zazorima može da se pojavi na nekvalitetno zavarenim mestima. Korozija metala u zazorima nanosi velike gubitke ne samo zbog toga što izbacuje iz stroja skupe aparature i uređaje, već i što narušava tehnološke procese, dovodi do prekida rada, a ponekad i havarije.

Branislava Mrkonjić ("Zorka-boje"a.d.,Šabac): ANTI-KOROZIONA ZAŠTITA REZERVOARA ZA GORIVO

Za unutrašnju zaštitu rezervoara za tečna goriva najbolje se pokazao epoksi sistem. Epoksi premazi odlikuju se velikom elastičnošću, tvrdoćom, kao i hemijskom otpornošću na rastvore neorganskih kiselina, baza i soli, zatim ulja, goriva, maziva, raznih benzina i drugih derivata nafte. Na dejstvo organskih kiselina, ovaj sistem daje osrednju otpornost. Temperaturno područje primene epoksi premaza nalazi se u intervalu od -10 ⁰C do 80 ⁰C. S obzirom na veliku otpornost epoksi premaza na naftu i naftne derivate, oni mogu da se primene za zaštitu unutrašnjih površina i cisterni za lagerovanje, odnosno transport pomenutih materijala. U radu su prikazani priprema površine, razni sistemi zaštite, kao i primene istih.

B.Milošević (VTI VJ, Beograd), S.Šarac (CONSSECO institut, Beograd): PREMAZI SA SPECIFIČNIM TEHNI-ČKIM KARAKTERISTIKAMA I METODE KARAKTE-RIZACIJE

Premazi, po samoj prirodi svoje namene, prvi dolaze u kontakt sa svim uticajima okoline u kojoj se nalazi artikal na koji su naneti. Slično atmosferskom, i uticaju toplote može da se posmatra sa eksploatacionog i funcionalnog aspekta, odnosno, kao štetno delovanje toplote na premaz i njegove osnovne funkcije, ili kao funkcija premaza u zaštiti podloge na koju je nanešen, od štetnog delovanja toplote. Ponašanje premaza u kontaktu sa toplotnom energijom zavisi od sastava, debljine, temperature, podloge na koju je nanešen i medijuma sa kojim je premaz u direktnom kontaktu. Ovo ponašanje, kod premaza kod kojih se traže specifične termičke osobine (otpornost premaza na povišene temperature, nezapaljivost i samogasivost, neotrovnost pri gorenju, termoizolacija) može se posmatrati sa različitih aspekata zavisno od funkcije koju premaz ima. U radu su opisani premazni materijali sa specifičnim termičkim karakteristikama i metode za njihovu identifikaciju. Diskutovani su fenomeni koji se odvijaju pod različitim termičkim uticajima i principi formulacije premaza zavisno od vrste uticaja. Posebno je diskutovana predložena metoda za ispitivanje termoizolacionih svojstava intumescetnog premaza izrađenog po tehnologiji Consseco instituta. Dati su rezultati ispitivanja predloženom metodom.

V.Lainović, Č.Lančnjevac (Institut za ispitivanje materijala, Beograd), A.Nastasović (IHTM-Centar za hemiju Beograd): UTICAJ UBRZANOG STARENJA NA RAZ-LIČITE TIPOVE HIDROIZOLACIONOG MATERIJALA

Na osnovu višegodišnjeg iskustva može da se potvrdi da je za pravilan izbor hidroizolacije, pored poznavanja standardnih svojstava, potrebno poznavati i parametre kojima se karakteriše trajnost ugrađenih materijala. Budući da je prirodno starenje materijala dugotrajan proces, veštačko tj. ubrzano starenje u simuliranim laboratorijskim uslovima se pokazalo kao zadovoljavajuće rešenje. Bitumen se kao materijal za zaštitu od vode i vlage koristi vekovima. Rezultati ispitivanja, prikazani u ovom radu, pokazuju da bitumen modifikovan polimerom ima bolju otpornost na ubrzano starenje od nemodifikovanog bitumena. Takođe, poređenjem dobijenih rezultata je utvrđeno da polimerni hidroizolacioni materijali imaju najbolje fizičko-mehaničke karakteristike. Prema tome, može se reći da polimeri pružaju velike mogućnosti za razvoj novih tipova hidroizolacionih materijala povećane trajnosti.

Plenarno predavanje u trećoj grupi bilo je prof. dr M. Ahmedbašića (Tehnološki fakultet, Tuzla): MEHANIZAM I KINETIKA BEZSTRUJNOG DOBIJANJA METALNIH PREVLAKA

Kvalitet aparata u hemijskoj industriji, aviaciji, industriji automobila i skupih instrumenata i druge industrije, zahtevaju skupe materijale i kvalitetne sisteme zaštite. Hemijskom depozicijom metala mogu da se dobiju prevlake na predmetima složene konfiguracije sa ravnomernom prevlakom i visokim dekorativnim osobinama, koje istovremeno imaju malu poroznost, veliku tvrdoću i otpornost na habanje. Pošto se hemijsko izlučivanje metala vrši bez primene električne energije, a za izvođene procesa nisu potrebni specijalni električni uređaji koji su potrebni za galvanske. Detaljno su opisani i prikazani mehanizmi hemijske redukcije metala, termodinamika hemijske depozicije metala i kinetika bestrujnog dobijanja metalnih prevlaka.

N.D.Nikolić, M.G.Pavlović (IHTM-Centar za elektrohemiju, Beograd), Z.Rakičević, (Institut za nuklearne nauke"Vinča", Beograd), K.I.Popov (Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd): STRUKTURA SJAJNIH PREVLAKA CINKA

Struktura sjajnih galvanskih prevlaka je predmet intezivnih istraživanja dugi niz godina. U ovom radu je ispitivana struktura sjajnih prevlaka cinka i upoređena struktura sa strukturom mat prevlake cinka. Sjajne prevlake cinka su istaložene iz kiselog sulfatnog elektrolita sa dekstrinom i 2-hidroksi-benzaaldehidom, dok je mat prevlaka iz čistog sulfatnog elektrolita bez ovih dodataka.Strukture prevlaka cinka su ispitivane skenirajućom tunelskom mikroskopijom i rendgensko-difrakcionom analizom. Merena je i refleksija svetlosti sa površine prevlaka cinka. Pokazano je da su sjajne prevlake veoma sitnozrne, sa pravilnim heksagonalnim kristalima cinka, čije su površine relativno ravne i međusobno paralelne. Hrapavost ovih heksagonalnih kristala cinka je na atomskom nivou. Prema tome, ogledalasta refleksija je najverovatnije dobijena sa ovih ravnih i međusobno paralelnih heksagonalnih kristala cinka, koji pokazuju hrapavost na atomskom nivou. Rezultati ispitivanja pokazuju da vrednost ogledalaste refleksije na površini sjajnih prevlaka cinka iznosi 85 %, što je realna vrednost za sjajne prevlake elektrohemijski istaložene iz kiselog sulfatnog kupatila.

B.M.Petrović, M.V.Stojanović (VTI VJ, Beograd), K.I.Popov (Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd): UTI-CAJ ANODNOG VREMENA NA SVOJSTVA PREVLA-KA HROMA TALOŽENIH REVERSNOM STRUJOM

Elektrolitičko taloženje hroma jednosmernom strujom, zavisno od gustine struje i temperature elektrolita, praćeno je nizom nedostataka u prevlaci hroma (veliko unutrašnje naprezanje, pojava prskotina na površini i u prevlaci, pojava defekata u obliku čvorova i osipa) i malim iskorišćenjem struje. Ispitivano je taloženje hroma programiranom reversnom strujom niskih frekvencija uz različite vrednosti anodnog vremena. Gustina anodne struje i katodne struje bila je velika. Taloženje je vršeno u hromatsko-sulfatnom elektrolitu, na konstantnoj temperaturi. Korišćen je poseban program za održavanje zadatih parametara i kontrolu procesa. Prevlaka je taložena na uzorke od čelika u obliku ploča. Prevlake hroma istaložene pod ovim uslovima su mlečne ili mat i glatke po celoj površini, imaju sitnozrnu strukturu bez prskotina, koja se značajnije ne menja po površini uzorka ni sa promenom anodnog vremena. Tvrdoća istaloženih prevlaka je visoka i nema značajnijih promena sa promenom anodnog vremena.

V.Vujičić (Tehnička uprava Sektor pozadine GŠVJ, Beograd): PRIVREMENA ZAŠTITA OD ATMOSFERSKE KOROZIJE

Za vreme transporta i skladištenja metalni proizvodi koji, nisu zaštićeni postupcima stalne zaštite, zaštićuju se od atmosferske korozije privremenom zaštitom ili konzervacijom. Privremenom zaštitom se eliminišu uzročnici atmosferske korozije: vlaga i aerozagađenja. To se postiže stvaranjem sloja organskog porekla na bazi zaštitnih ulja, masti, solvenata i termoplastičnih masa ili obradom korozione sredine. U prvom slučaju, zaštitni sloj svojim kontaktom štiti površinu metala od korozije, a u drugom slučaju, zaštita se postiže stavljanjem metalnih proizvoda u hermetiko pakovanje ili hermetički prostor i u obradi te korozione sredine. Aktiviranje zaštićenih sredstava je jednostavno i sastoji se u uklanjanju zaštitnog sloja od zaštitnog solventa i termoplastične mase, zaštitnog omotača, sredstava za tamponiranje, kao i odvlaživača, indikatora vlažnosti i inhibitora korozije.

Plenarno predavanje u četvrtoj grupi, na temu: ”ISTRAŽIVANJE KOROZIJE Al I Al-LEGURA U CR-NOJ GORI”, održao je dr P.Živanović, prof. Metalurško-tehnološkog fakulteta iz Podgorice

Sa proizvodnjom aluminijuma i njegovih legura u Crnoj Gori otpočelo se februara 1971.god. Osnovni cilj bio je: dobijanje sopstvenih savremenih materijala Al legura, utvrđivanje njihovih karakteristika, kvaliteta i mogućnosti njihove primene. Jedan od osnovnih pravaca istraživanja bila su koroziona i elektrohemijska zaštita Al i njegivih legura u različitim sredinama: hloridima, sulfatima, oksalatima, nitratima, vodi za piće, ostalim vrstama voda, uljima, sumpordioksidu i vlažnoj atmosferi. Ova ispitivanja su vršena na materijalima dobijenim livenim ili termički obrađenim različitim veličinama zrna. Istraživanja su u većini slučajeva dala konkretne odgovore po pitanju primene. Prikazane su metode korozionih ispitivanja i rezultati ispitivanja određenim rastvorima i za određena stanja materijala.

D.Vuksanović, M.Martinović (Metalurško-tehnološki fakultet, Podgorica), B.Jordović (Tehnički fakultet, Čačak): UTICAJ KALAJA I BIZMUTA NA KARAKTERISTIKE SPECIFIČNIH LEGURA I ALUMINIJUMA

Predmet izučavanja je karakterizacija protektorskih legura alumunijuma (Aluminijum-cink) legiranih kalajem, bizmutom i galijumom. Vršena su ispitivanja hemijskog sastava, mehaničkih osobina, strukture i korozija. Posebna pažnja je posvećena strukturalnim ispitivanjima u cilju identifikacije prisutnih faza koje su podložne trošenju pri tretiranju u rastvorima hlorida. Koroziona ispitivanja su obuhvatila tri metode: promenu potencijala korozije u funkciji vre-mena, određivanje vrednosti polarizacionog otpora i struje korozije i potenciodinamičko snimanje katodne i anodne polarizacione krive.

B.Jegdić (VTI VJ, Beograd): UTICAJ STRUKTURE ALUMINIJUMSKE LEGURE AlMg6Mn NA OTPO-RNOST PREMA NAPONSKOJ KOROZIJI

Aluminijumske legure Al-Mg (serija 5000) su legure srednje čvrstoće koje ne ojačavaju termičkim taloženjem već plastičnom deformacijom. Postojanije su prema naponskoj koroziji od legura visoke čvrstoće Ai-Zn-Mg-Cu i Al-Cu-Mg, ali se njihova osetljivost menja u širokim granicama zavisno od sastava i strukture. Ispitivan je uticaj mikrostrukture aluminijumske legure AlMg6Mn na otpornost prema naponskoj koroziji. Ispitivanja naponske korozije vršena su metodom male brzine deformacije. Metalografskim ispitivanjem utvrđena je mikrostruktura legure posle različitih režima termomehaničke obrade. Uspostavljena je korelacija rezultata metalografskih ispitivanja sa rezultatima ispitivanja naponske korozije. Najveću otpornost prema naponskoj koroziji pokazuje struktura nastala posle hladnog valjanja i žarenja na 250⁰C, kada je b- faza ravnomerno raspoređena unutar zrna.

M. Vuković (Jadransko brodogradilište, Bijela): ZA-MOR KAO UZROK NASTAJANJA KOROZIJE NA ELE-MENTIMA STRUKTURE BRODA

Elementi brodske strukture najčešće su dinamički opterećeni, što je posledica uslova eksploatacije broda. Ciklična dinamička opterećenja su uzrok nastanka zamora materijala, što u agresivnoj morskoj sredini, na pojedinim lokalitetima, dovodi do pojave korozije. Korozioni zamor je oblik korozije koja nastaje delovanjem korozionog procesa i zamora materijala određenog dela strukture. Predstavljena je pojava zamora materijala u morskom okruženju i upoređenje vrednosti razaranja materijala usled zamora u morskoj vodi i vazduhu.

M.Lazić, V.Mišković-Stanković (Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd), K.Simović, (Institut za nuklearne nauke"Vinča", Beograd), P.Jovanić(Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Beograd): ELEK-TROFORETSKO TALOŽENJE PRAHA ALUMINIJUM--OKSIDA NA ČELIKU

Proces elektroforetskog taloženja omogućava dobijanje keramičkih prevlaka uz mogućnost precizne kontrole debljine istaloženog materijala. Neke od prednosti elektroforetskog nanošenja keramičkih prevlaka u odnosu na klasične načine su pokrivanje relativno teško dostupnih mesta i relativno niska cena procesne opreme. Postupak elektroforetskog taloženjaje korišćen je za ispitivanje mogućnosti dobijanja tankih slojeva na čeliku iz vodene suspenzije praha aluminijum-oksida. Temperatura kupatila i vreme taloženja utiču kako na debljinu tako i na izgled i kvalitet prevlake. Povećanjem temperature kupatila i produženjem vremena taloženja raste debljina prevlake. Ovi slojevi su otporni na delovanje jako agresivnih sredina na povišenim temperaturama, pa je jedan od mogućih primena kao zaštitne prevlake za procesnu opremu koja je izložena uticaju ovakvih hemikalija.

Rad primljen: 30.11.2000.god.