|
MONOGRAFSKA SERIJA
PODACI O NAORUŽANјU
-FAKTOGRAFSKE SVESKE-
ISSN 1820-3426 |
||||||
|
sveska 137 - godina 2001 - volmen 24 |
naslovna >> sveska 137 |
|||||
|
PODMORNICE
ZORAN HRNJEZ
S R E D S T V A
|
U
V O
D
Dosadašnji
ratovi su pokazali da su podmornice efikasno sredstvo za ratovanje na širokim
morskim prostranstvima. Podmornice su ušle u sastav flota svih većih
pomorskih zemalja. U posleratnom periodu značajno su poboljšane njihove
taktičko-tehničke karakteristike, a borbena moć im je višestruko
povećana.
Zbog
sposobnosti da nanose udar po svim plovnim objektima na moru, a i na obali,
podmornice su postale najbrojnija vrsta ratnih brodova u ratnim mornaricama
velikih sila, a i mnogih drugih manjih zemalja. Zbog veoma skupe i dugotrajne
gradnje, samo 12 zemalja samostalno gradi podmornice (među njima je bila i
bivša SFRJ).
Podmornice
se dele prema vrsti pogona, deplasmanu, naoružanju i nameni. Prema vrsti pogona
dele se na dizel-električne (klasične) i nuklearne (atomske). Prema
naoružanju i nameni podmornice se dele na torpedno-minske,
torpedno-minsko-raketne, raketne, protivpodmorničke (lovci podmornica) i
specijalne (izviđačke, diverzantske, transportne, snadbevačke i
istraživačke).
Prema
zadacima koje izvršavaju dele se na napadne i patrolne. Najveći broj
podmornica se svrstava u napadne, naoružane taktičkim raketama, napadne
podmornice na klasični pogon, podmornice nosače strategijskih raketa s
nuklearnim pogonom, napadne podmornice na nuklearni pogon i naoružane taktičkim
raketama.
Kod
dizel-električnih podmornica, dizel-električni pogon se koristi za
površinsku i šnorkel
vožnju (kada
podmornica plovi-roni pod vodom na dubini sa koje može na površinu da izbaci cev
kroz koju podmornica uzima vazduh neophodan za rad dize- motora
), a elektromotorni pogon za podvodnu vožnju.
Dubina
ronjenja podmornice zavisi od čvrstoće i izdržljivosti čvrstog
trupa na hidrostatički pritisak. U podmorničarstvu postoje: radna,
granična i računska dubina ronjenja. Radna dubina dizel-električnih
podmornica se najčešće kreće od 200m
do 300 m, a kod nuklearnih podmornica
do 600 metara (podmornica ALFA može da se spusti do 700 m dubine i
praktično bude van domašaja većine neprijateljskih osmatračkih
sistema i protivpodmorničkog oružja). Neke podmornice mogu da zarone i na
1000 m dubine. Trup tih podmornica je građen od titana. Razvoj podmornica
teži povećanju dubine ronjenja, a ratne mornarice vezane za uska i plitka
mora mogu da koriste male i džepne podmornice za odbranu svog morskog prostora.
Autonomnost
nuklearnih podmornica prevazilazi psihofizičke mogućnosti posade. Ona
se meri mesecima, a posade se smenjuju na svaka tri meseca. Autonomnost
dizel-električnih podmornica se kreće od 40 - 90 dana, zavisno od
zaliha goriva. Povećanje autonomnosti pod vodom postiže se povećanjem
kapaciteta akumulatorskih baterija, kvalitetnijom regenarcijom vazduha i
kvalitetnijom mikrokilmom. Daljina plovljenja i akcioni radijus nuklearnih
podmornica kreće se i do 200.000 milja, pa one mogu da ispoljavaju svoja
dejstva na svim morima i okeanima sveta. Maksimalna daljina plovljenja
dizel-električnih podmornica dostiže do 15.000 milja u kombinovanoj vožnji,
dok male podmornice dostižu daljine od 2000 - 4000 milja.
Tajnost
dejstva je osnovna taktička osobina podmornica i ostvaruje se vožnjom pod
vodom, opremanjem savremenim detekcionim sistemima i sredstvima za praćenje
hidroloških uslova u području plovidbe postizanjem što nižeg nivoa šumnosti
i smanjenjem ostalih fizičkih polja (magnetskog, električnog,
radioaktivnog, toplotnog i ostalih). Sve ove osobine omogućuju podmornicama
prodor u dubinu protivnikove odbrane, narušavanje prevlasti protivnika u zonama
dejstva, vezivanje njegovih znatnih protivpodmorničkih snaga i nanošenje
iznenadnih udara po ciljevima na vodi, u vodi i na kopnu.
Ne
očekuje se povećanje broja podmornica u budućnosti, a zadržaće
se nuklearne i dizel-električne podmornice. Novi pogon tipa AIP (vazdušnonezavisna
propulzija) će dizel-električnim podmornicama značajno povećati
operativnost (omogućiti podmornici dugotrajniju podvodnu vožnju bez
potrebe da radi punjenja baterija podmornica izlazi na površinu) i smanjiti
akustičko polje podmornice tj. njenu šumnost. Podmornice sa AIP sistemom
moći će da borave u podvodnoj vožnji od 10 do 15 dana vozeći
malim brzinama od 3 čv do 8 čv. Na sistemima vazdušnonezavisne
propulzije radi za sada šest zemalja, mada je još nekoliko zemalja
zainteresovano za proizvodnju ovih sistema po dobijanju licence za proizvodnju.
Za sada najuspešniji sistem AIP ima ratna mornarica Švedske koji proizvodi
firma “Kockums”. Nove startegijske i napadne podmornice grade se i dalje da bi zamenjivale zastarele podmornice. Tako su Sjedinjene Američke Države su odmah nakon početka gradnje prve podmornice tipa SEA WOLF započele projektovanje novog tipa napadne nuklearne podmornice deplasmana oko 6000 tona i proračunske cene gradnje od oko 1,8 milijardi dolara.
Globalni
raspored podmorničkih snaga u svetu
U skoroj prošlosti je došlo do povezivanja raketnog i torpednog oružja
u takozvane rakete-torpeda ili torpeda-rakete. Izraziti predstavnik ovog oružja
je oružni sistem Sabroc
koji ima veće mogućnosti
od običnog torpeda u borbi protiv podmornica. Ovaj protivpodmornički
oružni sistem se lansira iz torpedne cevi kao torpedo. Nakon što izroni iz
mora leti kao raketa, da bi u blizini cilja uronilo u vodu i krećući
se kao protivpodmornički torpedo dejstvuje tako po cilju – podmornici.
Kod torpednog oružja teži se povećanju brzine, dometa i radijusa
reagovanja sistema samonavođenja i otpornosti na ometanje. Minsko oružje
postaje oružje operativne i strategijske namene,
što dokazuje činjenica da već postoje mine s nuklearnim
eksplozivnim punjenjima, kao i novi minski oružni sistemi koji su u stavri
kombinacija mina-raketa i mina-torpedo. Podmorničko raketno oružje
obuhvata rakete strategijske namene (balističke rakete), rakete taktičke
namene i rakete za protivvazdušnu odbranu podmornica. Rakete strategijske
namene imaju ogromnu razornu moć i velike domete. Lansiraju se iz
zaronjenog stanja, a dubina lansiranja je relativno mala i iznosi svega 30
metara. Do ovih dubina moguće je održati radio-vezu s podmornicamna.
Rakete taktičke namene se lansiraju iz cevi torpednih aparata, a u
poslednje vreme razvijeni su vertikalni lansirni sistemi. Upotrebom raketnog oružja
podmornice svoje dejstvo ispoljavaju s većih daljina, ne ulazeći u
domete sistema protivpodmorničke odbrane.
Prevoženje i iskrcavanje pomorskih diverzanata se obavlja specijalno
opremljenim podmornicama za diverzantske zadatke. Prevoženje se obavlja tajno,
a iskrcavanje diverzanata iz podvodnog stanja kroz torpedne cevi, specijalne
izlazne komore ili toranj. Izgradnja podmornica je dostigla takav nivo, da se postavlja pitanje u kom pravcu će ići razvoj ovog tehnološki veoma složenog sredstva. Pored značajnih rezultata, istraživači i dalje nastoje da poboljšaju elemente kojima se meri efikasnost podmornice (brzinu, dubinu ronjenja, bezšumnost i mogućnost nošenja različitog naoružanja). Glavni zadatak u podmorničarstvu danas, a i sutra ostaje-videti sve , a istovremeno ostati nevidljiv za neprijatelja.
|
|||||
