naslovna >> sveska 120

PROTIVMINSKA SREDSTVA

ZORAN HRNJEZ

  Uvod 

U ratnim mornaricama sveta protivminski brodovi i oprema za razminiranje, u dužem vremenskom periodu su bili  van interesa istraživanja i razvoja novih pristupa i metoda borebe sa minama. Taj podcenjeni deo pomorskih snaga ponovo je zaokupio RM sveta, kada su mine prekinule pomorski saobraćaj u lokalnim ratovima vođenim u poslednjih desetak godina.

Kašnjenje u modernizaciji protivminskog naoružanja i opreme zateklo je mnoge zemlje u kriznim situacijama, bez adekvatne protivminske odbrane i bez modernih rešenja. Prenamena civilnih brodova (ribarskih) u popisne minolovce, kao dodatak postojećim snagama protivminske odbrane (PMO), nije dala konačno rešenje ovog problema.

Nosioci protivminske borbe

Za protivminsku borbu na moru i rekama neophodne su specifične snage i sredstva koje će omogućiti nesmetani manevar i slobodu prolaska kako ratnih tako i trgovačkih brodova. Savremene mine nameću potrebu modernizacije i izgradnje adekvatnih i efikasnih snaga i sredstava za PMB. Poslednje građene  protivminske platforme (Mine countermeasures vehicle) MCMV-ovi imaju deplasman 350-1100 tona, troškovi opremanja sada su oštro podignuti. Tako su brodovi Hunt klase (građeni uperiodu 1980-89.god. od plastike) RM Velike Britanije koštali 40 puta više od Ton klase građene 1954-56.god od drveta. Kao posledica tih povećanih troškova broj MCMV-ova kod mnogih mornarica se značajno smanjen. RM Velike Britanije 1960.godine je u svom sastavu imala oko 200 MCMV-ova, dok ih je danas  svega 38.

                 Klasični minolovci (ML) koji su početkom 60-tih godina doživeli pravi bum u izgradnji pri tom su bili brodovi koji su najviše izgrađivani od svih ratnih brodova, polako ali sigurno gube bitku, jer su sve manje u stanju odgovoriti u potpunosti na najnoviji minski izazov. Bez obzira na njihova stalna tehnička i taktička poboljšanja, koja se odlikuju kroz poboljšanje minolovne opreme i njihovih upravljačkih sistema, navigacijskih sredstava visoke tačnosti, novina u brodogradnji i opremi, ipak njihova efikasnost neće dostići traženi nivo. U standardnu opremu minolovaca spadaju : mehaničke minolovke (koje su opremljene sa mehaničkim ili eksplozivnim rezačima) i nekontaktne minolovke (elketromagnetske, akustičke i kombinovane). Osnovni nedostatak minolovaca je u tome što  pri protivminskim dejstvima u određenim situacijama brod mora proći kroz minsko polje što predstavlja veliki rizik i za brod i za posadu.

Uočivši veliku opasnost od minskog oružja, velike RM, a u toj borbi prednjače RM NATO pakta i Francuske, odlučile su da budu u stanju odgovoriti minskoj pretnji na svim prostorima njegove moguće upotrebe. Iz ovih razloga su i helikopteri uključeni u protivminsku borbu.

                Prva operativna upotreba uređaja za lov mina je bio britanski projekat MK-1, koji je završen 1961.god, a 1965.godine  ugrađen na jedan britanski ML klase Ton. Taj događaj se obeležava kao rođendan lovaca mina. U početku lovci mina (LM) su imali na sebi i minolovnu opremu, ali danas zbog prostora (koji zauzima minolovna oprema) i težine broda, u većini slučajeva protivminske radnje obavljaju oslanjajući se isključivo na protivminske sonare odnosno podvodne električne lokatore (PEL) i protivminsku ronilicu kao najnoviju generaciju protivminskih ronilica za jednokratnu upotrebu. Svoju upotrebnu vrednost ovi brodovi su pokazali u protivminskim dejstvima u kanalu La Manšu, kada su uništili 150 mina zaostalih iz drugog svetskog rata bez nade da će biti ikad razminirane. Za razliku od svojih predhodnika ML-LM koji su bili dvojne namene, LM su kvalitetno novi tip broda, koji je konstruisan kao platforma za nove protivminske sisteme namenjene za individualno (pojedinačno) uništavanje mina. Sva svojstva broda projektovana su tako da se u što većoj meri omogući iskoristivost protivminskih sistema namenjenih za otkrivanje i uništavanje na dnu ležećih i sidrenih mina. Problemi tačnog i preciznog držanja pozicije na moru kod LM su dosta uspešno, rešeni preko pomoćnih pogona (propulzionih sistema: Voith-Schneider, Bow traster, aktivna kormila ACEC ruder, Schottel Rudderpropeller i dr.).

                Sa istim sistemima je rešen i problem smanjenja akustičkog polja broda koje je veom bitno kod brodovaove vrste (mogućnost aktiviranja mine sa akustičkim upaljačem se svodi na minimum) u toku protivminske borbe (PMB). Da bi za vreme izvođenja protivminskih radnji ML i LM bili bezbedni i njihovo magnetsko polje se mora svesti na minimum. Za smanjenje magnetskog polja broda gotovo sve RM na svojim brdovima koriste uređaje za kontrolu i smanjenje brodskog magnetizma, tako RM Velike Britanije i Italije koriste sistem "Degausing CC2" Thorn EMI Electronics , a naša RM koristi automatske degausing sisteme ADS-3, ADS-5 i ADS-6 koje proizvodi Elektrotehnički institut "Nikola Tesla" Beograd i po kvalitetu spadaju u sam svetski vrh.

Minolovci i lovci mina kao vrsta ratnih brodova , čija je osnovna namena izvođenje protivminskih dejstava sa svojim taktičko tehničkim karakteristikama (mogućnostima) uslovljavaju taktičke varijante borbe protiv mina. Ovi brodovi grade se sa izrazitim naglaskom na upotrebi amagnetskih materijala za trup i ostale elemente na brodu.